Draga Tereza,
po istoriji poruka vidite da Vam je avgustu mesecu prošle godine pisala jedna uspaničena i preplašena novopečena mama o svom problemu sa dojenjem-beba je prvi mesec dobila samo 300gr. Naravno, doktorka nam je odmah “uvalila” dohranu i tada počinje moj lični pakao i najteža borba u životu.
Bebac se vrlo brzo “navadio” na flašicu, bile su velike vrućine, lakše mu je bilo popiti mleko nego ga izvući iz dojke. Plus pritisak okoline, zapravo najbližih. Doživela sam da mi rođena majka govori stvari koje inače govore svekrve: ne valja ti mleko, daj mu dohranu, pa ga doji ako bljucne nek bljucne tvoje da mu se dohrana zadrži u stomaku(!), kad se izmuzem i dam mu to mleko par sati kasnije očajna da zamenim dohranu bar mojim mlekom dobijala sam komentare da dajem detetu bajato mleko i sl.
Niko u kući nije ni pričao sa nama (tad smo živeli sa mojima) jer gajimo dete kako smatramo da treba, a ne “kako nam je rečeno”. Muž nije bio neka podrška lomio se dosta pritiska je vršeno i na njega, jer nam je dete “neuhranjeno”. Vremenom je dohrana počela da se pojačava, a moje mleko da se smanjuje kako i biva u ovakvim situacijama. Pila sam mešavinu čajeva koju sam sama pravila, litre i litre soka od jabuke, vode, čorbi, supa, forsirala podoje i trudila se u jednoj prilično stresnoj sredini da sačuvam razum, jer se uskoro moj dan sveo na brojanje flašica i podoja, izmuzanje i sl.
[wp_ad_camp_1]
Na kraju smo se kad je bebac imao skoro tri meseca odselili. Tada sam odahnula, stres i osećaj da smo pod lupom su nestali, našla sam svoj mir bebac je ojačao i počeo da vuče punom snagom. Flašicu smo sveli na jednu uveče od 60 ili 90gr i to smo u naredna dva meseca uspeli da izbacimo. Siku voli više nego išta smile emoticon sve voli da klopa, ali i dalje doji i to sa velikim uživanjem 🙂 sledećeg meseca puni godinu dana i sikićemo sve dok bude hteo i bude mleka. Moj muž je sada jako ponosan na mene što sam istrajala u onome sto smatram da je najzdravije za naše dete.
Muskarci se nekad pale na guranje, ali dobro oprošteno mu je 😉 inače, iskrena da budem, nije mi u karakteru da budem toliko istrajna, prosto ako ne ide tražim alternativu i guram dalje, ali iskusvo majke i dojilje me je promenilo i ja sam ponosna na sebe zbog svog uspeha.
To je moja najveca bitka u kojoj sam pobedila do sada. Hvala Vam na savetima koje ste mi dali, jako mi je žao što nisam imala hrabrosti da ih iz prve poslušam, ali nikad nije kasno.
Pozrav svim mamama koje doje i žele da doje, samo verujte u sebe i svoj osećaj, ne dajte da vas pomere drugi sa svojim mišljenjima i pričama, jer svaka mama zna šta je dobro za njenu bebu samo slušajte sebe i pratite svoje dete 🙂
Pozdav od mame Ivane i sisavca Relje 😉
Ivana Antonić
