Zdravo drage dame, vi buduće mame i vi koje to već jeste. Želim sa vama da podelim svoju priču o tome, kako sam na svet donela, mog divnog anđela. Najpre smo se borili sa sterilitetom, nakon izvesnog perioda, uvidela sam da nešto nije u redu jer nikako ne ostajem trudna. U današnjem svetu informacija, koje možete da pornađete svuda oko sebe, meni je bilo najvažnije da prondajem prirodno rešenje kao i najmanje bolno. Srećom to se i dogodilo. Nakon 3 meseca mojoj sreći nije bilo kraja, pojavile su se 2 crtice.
Trudnoća je protekla u najboljem redu i ubrzo sam prebacila 8 dana termin. Tih 8 dana odužili su se do beskonačnosti i svakog dana, sam postavljala sebi pitanje, da li je sve u redu i kada ću zagrliti svog malenog andjela.
Došao je i taj dan. Osetila sam snažne kontrakcije ujutru oko pola tri. Najpre jednu, zatim nakon nekoliko minuta još jednu… U toaletu na vešu pokazalo se malo krvi. Počelo je… Pozvali smo bolnicu i objasnili šta se dogadja, nakon čega su nas pozvali na pregled. (Rec je o Karolinska Institutu sjukhuset Huddinge u Stockholmu.) Suprug i ja smo se odmah uputili ka bolnici.
[wp_ad_camp_1]
Na prvom pregledu bila sam otvorena svega 1cm. Iskusne babice su mi pomogle da se otvorim, bar za jedan cm dotatno i poslale me u šetnju okolo bolnice, ne bih li se tako još otvorila. Kontrakcije su se pojačvale a u porodjajnu salu sam poslata tek u 20h uveče sa otvorenih 4cm. Tada su mi babice čestitale i obezbedile zasebnu sobu u kojoj mogu biti sa svojim suprugom, takodje su dozvolili i mojoj rodjaki da prisustvuje. Dok je njen suprug odlučio da čeka u salonu pored uz tv, kafu, sendviče, a sve je dobio besplatno. Kontrakcije su se polako povećavale, otvorenih 5, 6 cm… Babice su mi ponudile azot suboksid takozvani gas za smejanje, epiduralnu, elektrode, topli gel u vrećicama za ublažavanje bolova i pilates loptu za lakše otvaranje. Od svega toga odbila sam jedino epiduralnu jer mi deluje zastrašujuće. Prstima su mi pomogle da se otvorim jos nekoliko puta do 7 cm, tada je već bilo 1h nakon ponoći. Odlučile su se da mi ponude oksitocin putem infuzije da bi se kontrakcije ubrzale, pojačale ali i bol je postao veći, srećom gas za smejanje je puno pomogao u tim momentima. Sve vreme, su takodje vodile računa, da ne malaksam ili dehidriram i stalno donosile sendviče, toplu čokoladu, čaj, vodu, supu od šipka, bilo šta što bih želela. Takodje su moj suprug i rodjaka dobili posluženje.
Centimeter po centimeter i eto nas na 10cm i vreme da počne porodjaj. Taj deo bio je najlaksi i trajalo je svega 15 ili 20 min, omakla mi se greška kada sam želela da poguram više u trenutku kada su babice već rekle da ne guram, što je rezultiralo nepotrenom ušivanju. To je bio jedini razlog da pozovu lekara da me ušije. Divne babice zaista, sa radošucu se prisećam svega. Moj anđeo leži na grudima, a ja trapavo pokušavam da ga nahranim. Na moje iznenadjenje beban je znao šta radi i kako da ručka. Bebicu su prebrisali ali nisu okupali, kosu nisu oprali jer nisu želeli da se beba prehladi. Dobili smo svoj apartman, suprug je takodje mogao da prenoći sa nama.
Babice su sve vreme bile uz nas i pokušavale su da me nauče kako pravilno da dojim. Bebica je rodjena u februaru, objasnili su mi da ne kupam bebu dok ne otpadne pupčana vrpca, niti smem nečim da tretiram pupak. Jedino sam mogla bebu da prebrišem vlažnim maramicama ali da preskočim okolinu pupka. Vrpca je otpala nakon 6 dana a pupčić normalno zarastao. Beba je lepo napredovala.
Sada ima 4 ipo meseca, uživamo u dojenju i otkrivanju sveta.
Hvala vam draga Tereza na savetima.
Smiljana Živanović
