Za mene nije bilo dileme ni kompromisa, dojicu svoje dete, jer je to najbolje što mogu da mu pružim…
23.05.2013. na svet je guzom dosla Sofija. Spojili su nas tek sutradan, jer nisu mogli bez transfuzije da me dignu iz kreveta, a da se ne onesvestim. Tada je sve prošlo. Cele noći sam je samo gledala i dojila… Uživale smo.
Jutro donosi njenu pospanost i odbijanje da uhvati bradavicu. Dolazi sestra za laktaciju i ne želi da čuje da je beba sisala.. kaže: ‘Ova beba ne zna da uhvati bradavicu’… Hvata je, steže i pokušava na silu da je stavi na sisu. Ona vrišti, modri. Tada sam prvi i poslednji put plakala zbog dojenja.
Nikada nikom vise nisam dala da mi pipne grudi.
Bila sam mirna i strpljiva i uspela. Moj hedonista je uživao sisajuci 14,5 meseci, a i ja sa njom. Sisala je po sat, sat i po. Bila je mirna, blaga i spokojna. Napredovala malo ispod proseka, al to nas nije omelo. Prekid je teže pao meni nego njoj.
Druga trudnoća – dojenje se nije dovodilo u pitanje. Vojin nam se pridruzio 14.03.2016. Kažem sebi tek će sad biti lako i lepo. I bilo je prvih petnaest dana… A onda refluks, plakanje na sisi, dojenje uz šetanje i pitanje da li je ovo stvarno. Prva dva meseca on dobija na kilaži dovoljno, a onda bum – 360 gr za 40 dana. Tada je mirno sisao jedino uz nosenje i ljuljanje. Psihički posustajem, al ne predajem se.
[wp_ad_camp_1]
I dan danas vaga pokazuje manje cifre, al ja je ne gledam, gledam ga kako on polako raste. A na pitanja da li mi je mleko slabo, da li ga uopšte imam i da nije gladan ne odgovaram, ćutim, jer uzaludno je objašnjavati. (“Moje mleko je slabo” – MIT)
Shvatam, on se i sad bori sa sisom… Ne uživa u njoj kao što je seka. Ne uživam ni ja kao sa njom. Ali povezani smo na taj jedinstven, jedino dojilji, razumljiv način… Radujemo se retkim trenucima kada smo mirni,kada se mazimo i uživamo. A opasno se borimo sa izvijanjem, plakanjem i nameštanjem u trenutno idealan polažaj. I ne mislim da ćemo sekin staž premašiti ali ne odustajemo još.
Violeta
