Poštovani,
Videla sam Vašu objavu na FB-u, pa evo da Vam se obratim povodom mog iskustva sa dojenjem…
Elem, sada mi je 30 godina, prvo dete dobila sam sa 22 godine, drugo sa 27, a treće pre dva meseca. Svo troje sam dojila (poslednje naravno još uvek dojim). Sticajem okolnosti, živela sam u CG… Razdvojena od mojih koji su u Beogradu, napustila fakultet, imala tri smrtna slučaja u porodici, ali sam uprkos tome svemu dojila bebu.
Malo je reći da sam imala stres samo jednom, to je bilo takoreći učestalo, čak do toga da smo se otac moje prve ćerke i ja razveli, nakon pola godine, a ja sam dete dojila do 14 meseci. Kada se rodila, zbog komplikacije na porođaju, carskim rezom, dobila sam maltene mastitis. Tada nisam ni znala šta je to i šta sve može da mi se desi.
U porodilištu u CG nisu hteli da budu uporniji da mi objasne bliže celu priču oko dojenja, te sam se sama borila sa veoma teškim i kao kamen tvrdim grudima. Kada sam posle 5 dana izašla iz porodilišta grudi su bile ogromne pune mleka, a i dalje nisam znala šta da radim…
Iako sam bila veoma uplašena, za mene je dojenje bila jedina opcija. Želela sam to. Uz pomoć tadašnje svekrve sam uspevala da izmlazam mleko celu noć. Bilo je jako jako bolno, a zatim sam sutradan kupila pumpicu. To je bio spas, jer je mleko samo nadolazilo. Kao što sam već gore pomenula nastupio je razvod i dosta stresa, ali beba je i dalje sisala. Pila sam kvas.
Druga cerka se rodila 4 i po godine kasnije opet carskim rezom. U porodilištu nisu hteli da mi je daju da je dojim jer to kako kazu nije moguće nakon carskog. Bila sam uporna uzimala je i dojila. Beba je lepo sisala. U prvom mesecu je napredovala čak 2 i po kg!
Sa trećim detetom je bilo najstresnije, opet tri smrtna slučaja. Umro je svekar, a posle dva meseca i moj otac. Evo beba sisa i nadam se da će nastaviti kao i prethodnia deca do godinu dana.
Smatram da je dojenje vaznp i da je sve u psihi. Nadam se da će Vam moje iskustvo pomoći u Vašem radu…
mama Tijana
Potrebna Vam je pomoć savetnice? Kliknite za više informacija
