Porodila sam se 14.05 i u porodilištu mi je urađen test koji je bio pozitivan, na COVID 19.
Ja bez ikakvih simptoma. 15.05 me premeštaju na infektivnu kliniku, iako i dalje nemam simptome. Mleko nadolazi, rana od prođaja boli. Molim da mi pošalju neku babicu da mi pomogme da se izmuzem, ali niko nije hteo da pomogne zaraženoj porodilji. Cele noći se izmuzavam, bez pola sata sna, jer dok ja izmuzem jednu dojku, druga nadođe i tako u krug celu noć.
Molim da odnesu moje mleko bebi, neonatolozi odbijaju, neće da prihvate moje mleko da daju bebi.
I tako sam 3 dana lezala bez ikakve terapije, bez ijednog simptoma na infektivnoj klinici, razdvojena od bebe, koju sam videla samo tog trenutka kad sam ga rodila, dok se nisu smilovali i pustili me kući.
Čim sam došla kući sa bebom stavila sam je na dojku i ona je odmah sisala. Za mesec dana je napredovao 1300 samo dojenjem, bez ikakve dohrane. Ponosna što dojim.
Starije dete je sisalo 2 godine i 7 meseci. Htela sam samo ukratko da opisem moje iskustvo. Pozdrav!!!
anonimno
Koje su preporuke Svjetske zdravstvene organizacije kada se radi o porodiljama koje su pozitivne na virus i da li smiju dojiti/izdajati mijeko, biti sa bebom ili ne, pročitajte ovdje: Briga za bebe i majke sa COVID-19: Prevencija i kontrola virusa i dojenje
Potrebna Vam je pomoć savetnice? Kliknite za više informacija
[wp_ad_camp_1]
