Za ovu grupu sam saznala nakon rođenja bebe, tražeći savete o dojenju. Na kraju, neka stručnija pomoć mi nije bila potrebna ali bih ipak sa vama podelila svoje iskustvo.
Moja bebana je rođena tri nedelje ranije i pošto je dobila žuticu nismo mogli uspešno da dojimo dok je bila na fototerapiji. To me nije poremetilo jer sam se na svaka tri sata izmlazavala kako bih očuvala mleko.
Dok je ležala na dečijem odeljenju nisam mogla da idem da je dojim već je dobijala dohranu i prvi momenat koji me jeste malo poremetio i izazvao loše emocije je trenutak kada mi je sestra rekla da ona za jedan obrok popije 80 ml dohrane, a ja sam jedva uspevala da izmlazem 50 ml.
Kada je beba konačno stigla kući i mi počeli da se hranimo, po savetu patronažne sestre hranila sam je na svaka tri sata. Moja beba je često plakala i nakon dva dana sam pozvala drugu patronažnu sestru u privatnoj režiji da dođe da se i sa njom posavetujem. Primetila sam da beba ne napreduje baš najbolje i to je bio razlog zašto sam tražila pomoć. Sigurna sam da prva sestra nije imala loše namere ali imala je staromodna učenja i nije nam još neke stvari objasnila kako treba. Kada smo izmerili bebca, zaista nije napredovala puno i u dogovoru sa patronažnom, počela sam da dojim bebu na svakih sat i po do dva sata.
Bilo je jako naporno, taman završimo dojenje i ja se istuširam dođe vreme da to obavimo opet. Razlog zašto smo tako radili je sledeći. Beba se navikla na špric a kod mame je morala da vuče a nije imala snage za to pa smo morali češće da je nudimo i da joj stvorimo naviku za sikom. Čim je beba dobila malo na kilaži i počela lepo da sisa dojenje se malo proredilo, dva i po, tri sata.
Moram da priznam, tih nekoliko dana kada sam je dojila na sat i po vremena bili su veoma naporni i iscrpljujući, nisam imala snage da jedem a morala sam, nisam se sećala da li spavam ili nju dojim, neko je morao da bude sa mnom da mi pomogne oko svega, i iako ovo zvuči strašno ali osećala sam se užasno i depresivno. Ipak, sve je bilo vredno te muke jer bebac je pre neki dan napunio godinu dana i uspešno sisamo i dalje. Jeste da se to dojenje proredilo mnogo ali i dalje i mama i beba uživaju u tom momentu.
Drage mame, slušajte sebe i budite uporne, ja jesam i ne kajem se. Pozdrav 
Milica
Potrebna Vam je pomoć savetnice? Kliknite za više informacija
