Evo i ja odlučih da svoju priču podijelim sa vama.Od početka trudnoće sam željela da dojim svoju bebu kad se rodi. U mojim očima slika sretne mame i bebe mi je bila ili šetnja u kolicima ili beba sa sikom u ustima, samo sam te dvije stvari zamišljala i jedva čekala da uzmem u naručje to malo stvorenje. Većina mama u mojoj okolini su dojile ali bilo je i onih koje nisu, uz objašnjenje -Nije imala mlijeka, nisam previše razmišljala o tome, samo sam se nadala da ću ja biti jedna od sretnica koje “Imaju mlijeka” 🙂
Moram priznati da sam u toku trudnoće čitala najviše o samoj trudnoći, razvoju bebe u stomaku i porođaju, a manje o tome šta kad beba dođe u kuću, o dojenju sam pročitala samo par članaka i shvatila -Zakon ponude i potražnje i mislila sam da je to tako jednostavno – staviš bebu, on pojede koliko želi i svi sretni! Svekrva mi je pričala da je dojila mog muža oko 2 mjeseca i da je on non-stop plakao pa je ona otišla ne znam gdje i rekao joj je ne znam ko da joj je loš kvalitet mlijeka pa je ona onda kupovala hape, a on spavao ko jagnje??!! Hajd dobro…
Kad smo pred porođaj kupovali stvari za bebu, odjeću, kremice, navalila da mi kupi flašicu, kažem ja njoj “Šta će mi flašica, ja hoću da dojim” kaže ona uzmi ako ti se desi isto što i meni, ja hajd da se ne raspravljam-uzmem. Mene i sestru je moja mama dojila preko godinu dana.
10.06.2013, 15 dana ranije na svijet je došao moj sinčić-3400/52, kažu školski. U porodilištu mi niko nije dao nikakav savjet o dojenju, ama baš nikakav, samo ti daju bebu i sutra vas puste kući. Pokušala sam mu ubaciti siku u usta ali on uopšte nije reagovao, samo je spavao i spavao. Došli kući, neko mi reče da mlijeko nadođe treći dan. Svekrva s vrata,daj da mu damo hapu dok ne nadođe, nešto se mora “proturiti kroz crijeva”. Ja pokušavam siku, pokušavam, ne reaguje, spava, spava, spava… Uvali svekrva flašicu -Eto vidiš, eto vidiš! Sutra nadošlo mlijeko, došla patronažna, spao na 3050!
Pokazala mi kako se doji, ne znam kako je ona onako spretna, odmah mu je ubaci u usta i on počeo da sisa, 10 min i opet spava. Ona ga malo bolje pregledala, kaže žutica i inkubator 24 sata, ništa strašno. Odemo, kaže meni sestra ili doktorica da se izdajam svaka 3 sata da se sike ne upale, kažem “Šta ću onda s tim?” Kaže ona “Prospi, zalij fikus.”
Ja tad nisam imala pojma da se mlijeko može čuvati, niti sam se sjetila da proguglam, hajd mislim u sebi, znaju oni šta govore. I tako u ta 24 sata bacim 3-4 pune šolje kolostruma, a moja beba na pedijatriji pije hape!!!!!!! To nikad neću prežaliti, tu svoju glupost i neznanje. Svaku noć mi je ta slika u očima i sad mi neko može dati cijeli svijet, ne bih ga mijenjala za te 3-4 šolje kolostruma. O Bože dragi, prosula sam u fikus 3-4 šolje kolostruma, koji sam ja idiot.
Pustili ga kući, ja uporna i počeo je da sisa! Ja dojim! Jedna žena koju ne znam, sestra drugaricine drugarice poslala mi ručnu i električnu izdajalicu, kesice za odlaganje mlijeka, električni sterilizator, kremu za bradavice i isprintane 4 stranice kako da dojim. Zamislite tu dobrotu i nesebičnost, ženu je sam Bog poslao. Kako je ta žena velika u mojim očima! Dojenje je 7 dana išlo kako treba, svaka 2-3 sata, u međuvremenu je spavao. A onda se sve okrenulo naopačke.
[wp_ad_camp_1]
Počeo je da visi 24 sata na siki. Doslovno 24 sata! Ako bi je pustio, čim pokušam da ustanem, vriska. Od toga ne znam ni kad pravo sisa a kad samo žvaće. Jedva smo uspijevali da ga okupamo i presvučemo, svo vrijeme koje je provodio bez sike je plakao na sav glas, ležali smo po cijele dane, nekad ne bih otišla u toalet po 5-6 sati bih trpila. Niti sam jela niti pila.
Mama se preselila kod mene. Nosa ga u rukama samo da jedem i okupam se pa ponovo. Nisam primala babine. Ta žena mi šalje poruke podrške, skokovi, izdrži,to će sve proći,tako sve bebe…. I tako smo živjeli mjesec dana, nikakve promjene. Svekrva je rekla jedno 50 puta,eto vidiš da ti je loš kvalitet mlijeka. A ja sam se samo nadala da će proći, onda sam počela da strahujem da se ne odrazi na njegovo zdravlje to što nikad nije odspavao ni 15 minuta u komadu. Ta žena mi je poslala neku svoju savjetnicu, kažu najbolja u gradu, Tito i partija za bebe. Dođe žena i ja joj sve ispričam, ona objasni u 5 minuta. Izvaga ga-tačno 4000. Kaže skoro 1 kg od najmanje težine za mjesec dana, to je super! Kaže ona da je bebac stvorio naviku da spava na sisi, naravno da ne može da se najede kad sisa 24 sata. Niti je gladan, niti je sit. Niti je budan, niti spava. Kap nadolazi, kap guta, kap vari. Moram da ga uobročim. Moram nekako da pregrmim 2-3 sata da mlijeko nadođe za obrok i da se ko čovjek najede i da ko čovjek odspava. Ja skontam-ima smisla. Tako i uradim, i stvarno i bi tako. Kad je zaspao neki mi đavo nije dao mira i latim se izdajalice, izdojim 100ml, kad se probudio to mu dam na onu prokletu flašicu. On zaspao, ja opet. Treće buđenje kad sam pokušala siku to je ličilo na horor film. Izobličio se, postao sav ljubičast i toliko vriskao da sam se naježila, tu smo se koprcali pola sata, neće i neće………. Hoće flašicu, sika ne dolazi u obzir. Čekaj, nemam izdojenog mlijeka. Dobro, Bože moj, dat ću onu hapu, neću ga patiti, i to pola sata je bilo previše. Jao šta sam uradila, kako sam glupa, nisam ni pomislila da će zbog flašice mrziti svoju siku bez koje prije nije mogao ni trena. Pokušala sam još desetak puta i svaki put isto, samo sam plakala danima i na kraju donijela odluku, nisam više mama dojilja, sad ću biti mama izdajalica.
Cijeli sam svoj život podredila izdajanju, i dalje nisam primala babine. Moja mama ga je čuvala, hranila, nosala, kupala a ja sam manijački po cijeli dan visila na izdajalicama. Kad nema mame, ne stignem izdojiti ili nemam u tom momentu dovoljno mlijeka davala sam hapu, šta bi drugo. Dok sam mućkala taj prah osjećala sam se kao veleizdajnik, kao da mu mućkam domestos. Odlučila sam ne nuditi siku dva tri mjeseca, da sve zaboravi pa da probamo da učimo ponovo. Najveća podrška je bila moja mama, muž i ta žena. Ostali koji bi to vidjeli su se čudom čudili, odmahivali glavom, govorili Bože sačuvaj ovo mi oči nisu vidjele, jedina si ti mimo svijeta, šta će ti ta glupost, mani se ćorava posla, nisi normalna i slično. Svekrva me samo blijedo gledala. Nož u srce mi je bio kad neko dođe i kaže A zašto ga ne dojiš? Šta da kažem? Da opet plačem? Samo kažem Ne doji mi se, eto…
[wp_ad_camp_1]
A ja,ja sam dobila grbu na leđima i neutješno plakala, često sam imala napade plača ali vremenom sam navikla na to. Tako smo živjeli 2 mjeseca, mama je stalno bila tu, još uvijek živi kod mene. Vremenom je malac sve manje spavao preko dana, sve više tražio moju pažnju, ja sve manje izdajala i mlijeka je drastično počelo da izlazi manje. Sad ili je vrijeme učinilo svoje, ili je izdajalica dotrajala, ili je nemoguće zadržati mlijeko izdajanjem-ne znam, ali količina je spala na svega 130 ml na dan koje sam sve pomalo skupljala, ali mislim u sebi, bolje i jedna boca na dan nego nijedna. Cijelu vječnost je trebalo da izdojim 60ml, po dva sata. Znači, ukupna dnevna količina nikad više od 130ml. Vaganje sa 3 i po mjeseca-7150. Već velika beba, smije se, druži sa nama, drži igračku, ima neki svoj personaliti. Miran, fin, nervozan samo kad mu je vruće i kad mu se spava.
Onda opet sami Bog poslao moju tetku iz Novog Sada. Kad je vidjela sve, kaže tebi će vrlo brzo nestati mlijeka, daj ti njemu sisu. Ma neće teka, znam šta ti pričam, on jednostavno neće. Ma daj kad sam ti rekla! Ja ga lijepo uzmem u naručje-kad desi se čudo! Vuče, sisa, guta, grca, pa je pusti pa se smije, ja vratim, on opet isto. I tako 10 min jedna, 10 min druga. I najeo se!! Dignem ga,podrignu, još i bljucnu 🙂
Posle oko 2 i po sata opet traži, kažem ja tetki daj da napravimo hapu pošto sad nema mlijeka, on je popio ono što je bilo, kaže ona Nemoj da me nerviraš vadi tu sisu :))) I opet isto, najeo se! Posle tri sata, opet, posle tri sata opet, posle tri sata opet…….. Joj tetka on je ostao gladan sigurno, kaže ona Jel ti ovo liči na gladnu bebu, ja ga pogledam njemu sve ravno do mora. Ja ponovo dojim svoju bebu! Sačekala sam nekoliko dana da vidim je li to to i onda shvatim da mi stvarno ponovo dojimo.
I tako nam je već 12 dana, ne bojim se više da će početi da histeriše, zaboravio je on sigurno flašicu. Nikad mi neće biti jasno kako se ta količina mlijeka vratila da namiruje njegove potrebe. Sami mi se Bog smilovao i nagradio me jer samo on zna kolika je bila moja želja za dojenjem., A tetka ko tetka, sakrila izdajalice, hape, flašice, ostavila samo sterilizator, da se nađe za cucle…. Nikome ne mogu opisati svoju sreću, razumjeće me mame kojima se nešto slično desilo.
Eto drage moje, poruka je da nikad ama baš nikad ne odustanete, šta god se desilo, šta god neko rekao. Slušajte samo sebe i vjerujte u svoje mlijeko, kvalitetno je, imate ga!
Još da dodam,svi smo bili neizmjerno sretni,naravno najviše ja i koliko god sam bila ponosna na sebe još više sam bila ponosna na moju bebu i govorila Kako je samo pametan, ma legenda moja,moj kralj! 🙂 Svekrvi sam rekla da su to nju tad slagali jer doktori većinom nemaju praksu da se trude da objasne ženama o pravilnom dojenju i mlijeku i da im je najlakše da kažu to što su njoj rekli samo da je skinu s dnevnog reda ili tad nisu znali za foru prednjeg i zadnjeg mlijeka. Ona se složila i podržala me bila je mnogo sretna i ponosna i sigurna sam da se hvalila rodbini kako je njena snaha uspjela teškom mukom da se vrati na dojenje… A nas dvoje smo sretniji nego ikad …..
Napisala članica grupe za podršku dojenju na FB
