21.06.2013. najsrećniji i najtužniji dan u našim životima…. Rodio se naš bebac, Kosta, 3450gr, 57cm, ali ja nisam čula njegov prvi plač koji sam željno iščekivala devet meseci, nisam osetila ni njegovu blizinu, ali sam bila presrećna kada sam, posle nemara i nestručnosti lekara, i posle buđenja iz anstezije nakon hitnog carskog reza, od jedinog stručnog čoveka, anesteziologa Neše, cula: “Nemoj više da plačes, dobila si živog i zdravog dečaka!”
Kaže da sam nesvesno plakala tokom čitave operacije…. Naš veliki borac je izašao kao pobednik iz bitke sa onima koji su 40 minuta tražili ispravan ctg aparat, jer onaj na kome sam ja bila priključena nije pokazivao srčanu akciju moje bebe (iako je prolaps pupčanika indikacija za carski rez, čekali su nešto, ni dan danas ne znam šta)…..
Ali, posle tri najduža dana u mom životu, dogodio se nas prvi pravi susret, ne onaj preko stakla od inkubatora, u kome on spava, ja pored plačem i molim ga da lepo diše i što pre izađe odatle. Nedostajali smo jedno drugom, ne znam ko kome više. Druge mame dobiju svoje bebe rano ujutru, a ja se okrenem ka prozoru i plačem…..
A onda, 25.06. prvi put i ja dodirnem mog bebija…. Momenat za pamćenje, gleda me, i otvara usta kao ptić kad trazi hranu, i u tom trenutku, bez ikakve prethodne najave osetim blago trnjenje u grudima, prislonim ga, razmišljajući kako će tako malim ustima uspeti da lepo uhvati siku, a on iz prve, vuče jako, a čujem i da guta…. I tada počinje naša idilična priča…..
Majka sam izuzetne, mirne, nežne bebe koja uživa da sluša, gleda i naravno, uživa da siki…. Bili smo, nas dvoje, takav tandem u porodilištu da su nam svi zavideli, i babice i druge majke. Svakog dana on dobije na tezini oko 30ak grama……..
Kada je stiglo i prelazno mleko, koristili smo ga i kao terapiju za infekciju kože koju je imao od rođenja, zbog dugog boravka u mekonijumu. Kritikovali su me što mu kožu mažem mlekom, nisam se obazirala, i uspela da sve promene na koži sredim za dva dana :)….. jedva sam čekala da dođemo našoj kući i da se posvetimo jedno drugom bez kritika koje opterećuju, i da konačno osetimo tatino prisustvo koje nam je u porodilištu jako nedostajalo, posebno meni da bih pokušala da ne mislim na ružne stvari koje su nam se dogodile……
[wp_ad_camp_1]
…… Ne postoji ni sekund u kome sam pomislila da ćemo prestati sa dojenjem… Često su mi govorili da nije dovoljno težak, da je mršav, što me je veoma povređivalo, ali sam poslušala Terezine savete i pratila mokre pelene, njegovo raspoloženje i ohrabrila se toliko da niko više nije mogao da poljulja moje samopouzdanje…. ne opterećujemo se kilažom, samo odvajamo garderobu koju više Kosta ne može da obuče, zar to nije dovoljno 🙂
…… bilo je dana kada se nismo odvajali, bilo je dana kada nije “imao vremena” za duge porcije, bilo je dana kada se svađao sa sikom, ali je najviše onih dana kada moj dečak uživa, slatko mrmlja dok siki, prekine na kratko da mi uputi onaj najlepši pogled zahvalnosti i diskretan smešak zadovoljstva – e to je osećaj zbog koga se živi, neopisiv osećaj radosti i bezbrižnosti…. tek smo na početku, iza nas je sedam i po divnih meseci, a očekuje nas još mnogo, sve dok on sam ne odluči kada će mu sika postati nezanimljiva (uh, već sad mi je teško, ali to je samo jedna mana odrastanja naših bebaca u velike ljude)…..
Za ovo vreme, bilo je malih ragada, jedan mastitis i to u 5. mesecu (niko ne zna kako i zašto, ali nema veze, valja sve probati :)), a skokovi…. e njih obožavam, šteta što nisu češći (sika na svakih pola sata mi je omiljena disciplina), sve u svemu…. lepo, prijatno, lako, nezamenljivo, i pre svega korisno, i za njega i za mene…..
…….. na kontrolnom ultrazvuku glave (pogađate: bila je jedna komplikacija koju sam izbegla da pomenem na početku-bebac je, zbog problema na porođaju, dobio krvarenje u mozgu, jedan mali veći hematomi to je trebalo pratiti), neurolog pita da li ga dojim, naravno da odgovorim potvrdno, na šta nam on kaže: zahvaljujući dojenju mozak izgleda kao da nije bilo nikakvog krvarenja, nema posledica, nema cisti, nema ničega što bi zahtevalo praćenje ili tome slično, potpuno zdrav, čist mozak, spreman da se razvija najbolje što moze….. Pored svih prednosti i divnih trenutaka koje dojenje pruža, verujte da je ova rečenica bila najveća potvrda šta znači majčino mleko za zdravlje i pravilan razvoj bebe…..
….podrska svim mamama i bebama u dojenju, pa neka nam se ovaj najlepši staz sto više poveća….
Andrijana Ćaldović, član grupe za podršku dojenju
Potrebna Vam je pomoć savetnice? Kliknite za više informacija
