Pišem svoje iskustvo u nadi da će pomoći svim majkama koje su se porodile carskim rezom, a naročito jer sam do informacija na vašem sajtu došla kasnije nego što su mi bile potrebne.
Isla sam u školicu za trudnice, isčitavala sam o dojenju iz različite literature koju sam dobila i bila sam odlučna u želji da dojim svoju bebu i milion puta čula i pročitala da svaka majka ima dovoljno mleka. Pa opet, bilo je dosta situacija u kojim sam pogrešila i stvari koje bih nakon 10 meseci dojenja uradila drugačije, a koje su mogle skupo da me koštaju.
Bila sam prava neiskusna prvorotka, iako sam se trudila da se na sve načine informišem.
Porodila sam se na carski rez, zbog karlične prezentacije bebe, u 37. nedelji, i psihički sam se spremila na isti koliko sam mogla. Bebu sam videla tek nekih pet-šest sati nakon porođaja na desetak minuta, doveli su je na druženje. Bila sam u totalnoj anesteziji, tako da mislim da od stavljanja deteta na stomak i kontakta koža na kožu nije bilo ništa. Rekli su da je bilo hladno u našim sobama, bio je decembar, ja svakako nisam mogla da se pomerim, nisam ustajala još uvek ni da odem do kupatila, pa mi nije ni zvučalo nelogično što je beba nakon porođaja u boksu.
Kada mi je nakon dva dana krenulo mleko, dovodili su mi bebu češće, i ostavljali je neko vreme, nahranjenu.
Moram da napomenem da na sestre uopšte ne mogu da se žalim, izuzetno sam zadovoljna brigom o porodiljama, kao i na savete neonatoloških sestara o dojenju, izuzetno strpljivo i detaljno mi je dala uputstva o postavljanju bebe na dojku, a u toku prethodna dva dana stalno su dolazile da vide stanje grudi i stiskale bradavice da vide ima li mleka. Zaista su mi dovele bebu čim je krenulo mleko.
Imala sam taj neki intenzivan osećaj u bradavicama, ali ne mogu ga nazvati bolom, lepo je hvatao areolu, a mene je u trenutku prožeo neopisiv osećaj… Razmišljala sam kako bih ponovo prošla sve iz početka i dve godine lečenja od steriliteta izazvanog policističnim jajnicima i bol nakon carskog reza, iako sam se ja neverovatno radovala i dok je bio kod mene na druženju i maženju, prvo dojenje je za mene iskustvo koje ne mogu rečima opisati.
Dobio je zatim fiziološku žuticu, bio na fototerapiji, tako da se pri kasnijim podojima vrlo brzo uspavljivao (patronažna sestra mi je naglasila da se bebe koje su preležale žuticu lakše uspavljuju na dojci), imala sam čak utisak kao da u polusnu nakon podoja oblizuje areolu, tako da su mi savetovali da ga ne utopljavam mnogo tokom podoja. Nažalost, tek sam kasnije pročitala na Vašem sajtu da postoji anestezija nakon koje je dojenje moguće. Takođe nisam znala da ih dohranjuju adaptiranim mlekom na flašicu, koliko sam čula, sa 60 ml. Ne znam, prosto, rade li to zbog neinformisanosti, nedostatka vremena/osoblja…
[wp_ad_camp_1]
Sve vreme boravka u bolnici grudi su mi bile relativno mekane, kad su bile nabrekle, pokazale su mi kako da se izmlazam i pričale da bebe uglavnom ne vole nabrekle grudi.
Kad je trebalo da petog dana izadjemo iz bolnice, dobila sam savet da kupim adaptiranu formulu, jedan od dva proizvodjaca, “za pocetak, dok se uhodamo”.
Neke stvari smo za bebu unapred kupili, oprali i pripremili, ali recimo flašice čak nismo ni sterilisali, jer ja sam bila rešsena da bebu dojim na zahtev.
Koja je razlika boravak kod kuće od boravka u bolnici! U stvari, kad uporedim, u bolnici su mi ga donosili i nahranjenog, dete mirno, samo spava, a kad dođeš kući, dete malo malo, pa plače i nešto zahteva. Pa to je bio haos. Sisao je kratko, uspavljivao se, budio se na sat i po, plakao, pa smo ga sledećih sat i po dohranjivali (da bi zadovoljili preporuku od čuvenih tri sata), pa onda došli jednu roditelji, drugi roditelji, jedni kažu da mu mnogo često dajem da sisa, drugi smanji mu dozu dohrane, neki treći kažu nikako flašica, pa onda nikako da sisa vise od 15 min jednu dojku…
To je zaista jako osetljiv period u kome može lako da se pogreši i hvala svim prijateljicama koje su me tih dana kontaktirale, pitale kako ide dojenje i odgovarale od dohrane…
Imamo prijateljicu koja je neonatološka sestra koja je dolazila svakog drugog dana, masirala mi grudi, a ovamo ga ipak dohranjivala sa 60 ml.
Patronažna sestra mi je samo pogledala grudi, rekla da imam odlične bradavice za dojenje, da redovno jedem, pijem čaj za dojenje, a ovamo opet ga svaki put dohranjivala sa 60 ml adaptirane formule. Pa zar to nisu potpuno oprečni postupci?
[wp_ad_camp_1]
U toj gomili saveta ja sam pretraživala korak po korak sajt superbeba.com. i evo vec 10 meseci uspešno dojim bebu, a da Vam se Tereza nisam nijednom konkretno obratila. Isčitavala sam članke, pa tako pretpostavljam da sam prošla kroz slične faze i probleme kao i drugi… A redom, to bi bilo ovako, dojila sam ga na zahtev nekih 6 nedelja, i onda je sam počeo da traži da sisa na nekih 2 i po sata…
Nisam ga dohranjivala sa 60 ml formule, vec sa 30 ml da bi ranije ogladneo i ranije se probudio da sisa. Ponekad bi plakao i nakon toga, pa smo mu ipak pripremili jos 30ml, ali smo uspeli da nakon dve nedelje od dolaska kući potpuno izbacimo formulu.
Dojila sam ga sa toliko ljubavi da je prvog meseca dodao 1700g (od cega 1500 nakon izbacivanja formule, dakle 75g dnevno), a drugog 1300g i tako se udvostručio sa dva i po meseca, budući da je rodjen sa 3070g. Dodao je i više ako računamo od težine na koju je kalirao.
Toliko sam se trudila da izbacim tu dohranu da sam sve do kraja trećeg meseca možda i preterivala u pokušajima da povećam količinu mleka. Vodila sam računa da započnem podoj na dojci na kojoj sam prethodno završla podoj, izmlazala sam se pumpicom ako bih procenila da je ostalo dosta mleka, to mleko zatim zamrzavala, iako mi se dešavalo da noću ne stignem ni da se uspavam, a on se već probudi ponovo.
Pa opet, na sajt superbeba vraćala sam se stalno i zato sam odlučila da podelim svoje iskustvo, jer sam i nakon ta prva dva meseca više puta posumnjala da li imam dovoljno mleka, a bili su skokovi u razvoju, zatim čitala kako da sprečim ujedanje kad su počeli da mu rastu zubici itd.
Mislim da je od svega najbitnija želja i uverenje da svaka majka ima dovoljno mleka i da je tako najlakše održati smirenost pri dečijem plaču. Takođe mislim da je dosta bitna informisanost o skokovima u razvoju. Osećaj kada dete nakon dojenja zaspi na grudima ili sa ručicama u vis vredan je svakog truda.
anonimno
foto: breastfeedingbasics.com
Potrebna Vam je pomoć savetnice? Kliknite za više informacija
