Draga Tereza,želim da se zahvalim na postojanju Vaše stranice i na tome za šta se zalažete, jer da nije bilo Vas nas dve ne bi uspele. Evo i naše drugačije priče o dojenju. U trudnoći nisam čitala puno o tome, mislila sam to ću ja lako….beba je došla na svet, malena, slabašna, ja porođena carskim rezom, rana boli ona nema snage da povuče, još su mi i bradavice bile ravne, a ja mislila da tako i treba…. Sestre dolaze kažu grudi fenomenalne, mleka ima samo joj dajte da jede…. ALI KAKO, jednostavno nije uspevala da zadrži bradavicu u ustima i naravno da su morali da je hrane dodatno. Pomislih, neka, kuci cemo mi to lakše. Nakon tih 7 dana nastavile smo da se trudimo kući bez dohrane, ali na žalost opet bezuspešno, beba nije uspela čak ni porođajnu tezinu da vrati. Podrške sa strane je bilo, ali u pogrešnom pravcu “nemoj da brineš, tolika deca su porasla na ad mleku pa šta im fali”. Posto je imala konstatovan GER bilo je i komentara da joj moje mleko smeta, da mučim dete. U skladu sa malim dobijanjem u težini neki su zaključili i da moje mleko ne valja, nije dovoljno “masno”. Sreća pa sam znala sve o tome i na takve komentare se nisam obazirala, ali nije ni malo prijatno slušati ih, ne zato što verujete u to već zato što ne možete da ubedite drugu stranu da greše. [wp_ad_camp_1] Retko ko se našao da kaže bravo, možete vi to samo polako….Bivalo je dana kada sam se pitala da li sam možda ja luda jer želim isključivo da dojim dete. Na kraju sam popustila i ubacila flašicu ali nisam želela da ostavimo dojenje, nastavila sam. Dva meseca za redom beba extra napreduje. Za to vreme sam isčitala šta i kako i pogledala Vaše savete i rešim da polako izbacim flašicu. I kada smo konacno 20 dana samo sikili ona dobije retku zelenu stolicu koja je trajala danima…..Doktor kaže: “Beba vam je gladna…..” e tu sam već pala…. Pošaljem supruga u apoteku po kutiju, ja se isplačem kao nikad i rešim, to je to, nećemo se više mučiti. Odspavala sam tu noć kao na iglama, po glavi se mota krivica što sam uopšte pokušavala, što sam je toliko mučila i kako to da ne mogu da ispunim svoju maltene glavnu ulogu…… Nov dan, vreme za klopu, od same pomisli da treba da joj dam samo flašicu se naljutim na sebe opet, kao da se nisam prekorevala dovoljno…..I konačno shvatim, kad smo išle ovako do sad, tako ćemo i nastaviti, bolje da sisa malo nego uopšte. Vremenom sam shvatila da smo ipak uspele, a posle nekog meseca mi je i ona sama to pokazala, izbacila je skoro sve flašice (ostala je samo pred spavanje jedna od 60 ml) i nastavila da sisa. Sada imamo sedam meseci i uspešno sikimo i nastavićemo to da radimo i dalje 🙂 Drage mame, polako sa ishitrenim odlukama, neuspeh lako može preći u uspeh samo ako istrajete do kraja 🙂
Potrebna Vam je pomoć savetnice? Kliknite za više informacija
Moja priča o dojenju – “to ću ja lako”
