Kada sam saznala da nosim blizance, našoj sreći nije bilo kraja. Ovo je moja treća trudnoća, imam ćerkicu od 4 godine i sina od 2…. a u martu su svetlost dana ugledala još dva dečaka. Ćerka je dojena 14 meseci, a sin 13, jer tada sam saznala za blizanačku trudnoću i po savetu ginekologa prestali smo sa sisanjem, jer ipak su dve bebe u pitanju.
Blizanci su rođeni carskim rezom, kao i starije dvoje dece, ali to nije uticalo da sa dojenjem počnemo već sutradan. (Carski rez i dojenje)
Dečaci su bili prilično veliki za blizance, obojica preko 3kg. Bila sam sigurna da ce sve teći glatko, mleko je tu, bebe su odlično, meni je zaista bio preko potreban san i odmor pa nisam insistirala da bebe budu sve vreme uz mene nego sam pristala na to da ih dohranjuju dok smo u porodilištu.
Već trećeg dana osetila sam nelagodnost u grudima, na obe dojke ragade, inače imam prilično velike grudi (95 c), pa pronaći dobar položaj sa sve ranom od carskog na neudobnom bolničkom krevetu bila je gotovo nemoguća misija. Bebe su bile site, a ja sam se masirala i izdajala pokušavajući da se oslobodim pritiska koji je bio sve jači. Do polaska kući grudi su bile upaljene i prepune mleka ali je ono jako slabo islo. Čim smo stigli kući, pokušala sam da podojim bebu ali mleko prosto nije išlo samo su bradavice krvarile. Pokušavala sam ručno da izdajam, nije išlo… pa pumpicom, jedva nekako 50ml, pritom užasno boli…. ali imam dve bebe 50ml je možda dovoljno za jednu, dok nju suprug hrani na flašicu, drugu bebu pokušavam da podojim, ne mogu da se namestim, boli, plačem, preznojavam se, beba plače…. Stavljam silikonsku bradavicu kako bi bar malo ublažila bol ali ni to ne pomaže, opet izdajam…. i tako ceo dan. Uveče posežem za dohranom.
[wp_ad_camp_1]
Bože šta sad? Stariju decu sam dojila uz blage nelagodnosti na početku i sve je prošlo kako treba…. Šta da radim sa dohranom, ne znam kako se priprema, čitam uputstvo nebrojeno puta i dalje sam nesigurna, da li će biti previše, premalo, šta ako flašica nije dobro sterilisana, šta ako je pretoplo i tako u nedogled.. Hiljadu misli i jak osećaj krivice. Pa kako se ovo desilo? Hiljadu puta sam pročitala sve u vezi dojenja na ovoj stranici, a ništa nisam umela da primenim kako treba.
Ujutro stiže patronažna sestra, pogleda mi grudi, kaže jako sam ih zapustila trebala sam biti upornija i češće izdajati, sada je kolostrum zbog svoje gustine začepio izlazne kanalice i zbog toga je prisutna upala… Nne znam da li je to tačno, u glavi mi je haos, temperatura, samopouzdanje na nuli… Ona me nemilosrdno masira… prvi, drugi, treći dan… i uspeva da probije začepljenja…. Mleko teče….
Stavljam bebe na dojke, prvo jednu pa drugu, bradavice i dalje krvare ne uspevam da popravim polozaj ali ne odustajem, sisaju to je jedino važno.
Prvo merenje u polivalentnoj, jedan od blizanaca je izgubio vise od 10% telesne mase, patronažna sestra mi daje još tri dana jer je videla koliko se borimo, ako ne bude napretka moramo kod pedijatra, za kojeg sam sigurna uvešće nam dohranu kao obaveznu…
Smenjuju se sati, dani, oni sisaju ja se izdajam, ručno, pumpicom, kako god znam… Stanje se popravlja, grudi su sve mekše, ali bradavice i dalje nepodnošljivo bole. Svaki podoj sam preplakala, a bilo ih oko 20 u 24h, ne spavam ne jedem samo dojim i plačem. Kroz par dana odlučim da se vratim silikonskim bradavicama jer su toliko u ranama da ne smem da ih dodirnem. Malo je lakse…. ili mi se samo čini. I dalje užasavajuć bol… Sve češće razmišljam o dohrani kao mom spasu i izlazu iz ove agonije bola i ne spavanja. Spavanje se svelo na 15 min 3-4 puta u toku 24h. Ovo traje danima, na izmaku snage sam. Gotovo sam bila resena da odustanem…ali svaki put kada bih razmišljala o dohrani prožimao me je jak osećaj krivice, mleko je tu, teče, moram da nađem način da se saberem.
[wp_ad_camp_1]
Suprug je preuzeo svu brigu oko kuće i starije dece i davao mi je veliku podršku da nastavim da dojim, da izdržim… Proći će, pa tek im je dve nedelje, na početku smo, mora biti bolje…. Ali ja i dalje ne uživam u dojenju, nesnosno boli, došlo je dotle da se ne radujem bebi koja se tek probudila i traži da sisa… traži majku. Kada sam došla do te tačke, gotovo je ili uzimam dohranu i borim se sa osećajem krivice ili ću zadnje atome snage i volje da uložim i prođem kroz ovo. Oni su toliko često sisali i vremenski dugo, možda i po 20 min svaki po podoju, da bradavice ne stižu da se oporave do sledećeg. Sledeće merenje, obojica dobijaju na kilaži. Biće sve dobro, ne odustajem.
Dojim ih i dalje preko silikonske bradavice i naravno ne spavam. Dešavalo mi se da nisam sigurna da li sam budna ili spavam koje je doba dana, noci, sve se stopilo u jedno, dojenje dojenje dojenje….
Onda su se podoji proredili… prvo noćni a potom i dnevni. Prva kontrola sa mesec dana kod pedijatra, obe bebe dobile skoro 1kg. Pedijatar u neverici da su samo dojeni, dva puta proverava brojke. Bodri me da tako nastavimo….i jesmo.
Bradavice su se oporavile, ali sam i dalje koristila silikonske iz straha od novih rana. Sa dva meseca sam ih skinula, sve je u redu. Blizanci su pronašli svoj ritam spavanja i sisanja, sada imaju 3,5 meseca, preko 6kg, uživamo sa njima, još uvek sisaju…..i spavaju celu noć!
Svetlana Maticic
Ovaj tekst je deo serijala o ličnim iskustvima žena koje su rodile blizance i manje ili više uspešno ih dojile. Na uspeh dojenja uticalo je mnogo faktora. Neki od njih mogu da se spreče, prevaziđu, izbegnu. Nadam se da će ovaj serijal pomoći da se bolje razume dojenje blizanaca. Šaljite svoja iskustva na mail dojenje321@gmail.com
Ajme, koliko mi znači što sam pročitala ovaj tekst, jer upravo bijem svoju bitku sa blizancima i dojenjem.
Gotovo svi detalji su identični kod mene.
Razlika je samo u tome što sam prvo dvoje dece rodila vaginalno i što je moje drugo dete devojčica, a blizanci rođeni u junu. Ostalo je skoro isto.
Doduše, mene ne muče ragade, već njihova tehnika i nemogućnost da povuku dovoljno mleka po podoju, tako da su bukvalno ceo dan na sisi. Ne znam kako ih vilica ne boli od celodnevnog sisanja.
Isto sam razmišljala kao neko ko ne rađa prvi put, lako ćemo mi to kad dođemo kući, daj da se prvo ja poravim od carskog (koji sam uzgred prlično loše podnela, mnogo teže nego vaginalni porođaj), pritom je i jedan blizanac bio 5 dana u inkubatoru, a na podoj je počeo da dolazi tek nakon nedelju dana i eto… Tu smo gde smo. Sutra pune dva meseca, reših da batalim formulu.. videćemo šta će biti.