Draga Tereza… ja sam mama koja ne doji svoju bebu zbog neinformiranosti i neizanteresiranih sestara u rodilistu…Rodila sam 2.2. ove godine carskim rezom i bila sam uvjerena i odlucna da cu dojiti svoju bebu.
To vrijeme u bolnici je za mene bio pravi pakao,donjeli su mi bebu i stavili na grudi, rekle su da nemam mlijeka jos i davali mu ad, nakon te njihove nadohrane on je spavao po 4h, govorile su da ga ne budim. Svaki puta sam ga morala stavljati pola sata na jednu, pola sata na drugu dojku i nakon toga su mu davale nadohranu… Meni je prva beba i nisam znala nista o pravilnom polozaju bebe na dojci, a one su se ljutile ako bi ih zvala da mi pokazu 🙁 Napravile su mi se ragade, rana od reza me jako bolila… a stalno se vrtilo u krug, sat vremena podoja, bolne grudi, beba place, ja placem… tako u nedogled.
Kod kuce nije isto… mlijeko nije u nijednom trenu nadoslo, ni jednom nisu bile pune grudi… jer sam se prepustila okolini koja je smatrala da jednostavno nemam mlijeka i da ne vrijedi forsirati, tako da sam mu nakon svakog podoja davala ad. Nakon dva tjedna beba nije htjela ni blizu dojke… Meni je to bilo strasno tesko, pogodilo me, nisam mogla nahraniti svoje dijete, grozan osjecaj. Na kraju sam se pomirila s tim.
E onda sam naisla na Vasu stranicu, i citala, citala… pitanja majki i vase odgovore… I vidjela da sam sve te moje probleme mogla lako prebroditi… a bilo je kasno. Jos uvijek citam tekstove, i razalostim se svaki puta. I kad pomislim da cu za drugo dijete znati kako trebam srce mi puca jer prvo nije dojeno 🙁 Kako to da bolnica koja ima status prijatelja djece ne vodi brigu o edukaciji osoblja… tamo ne postoji nikakva podrska 🙁 Da sam barem naisla na Vasu stranicu prije poroda, kamo srece…
Ovaj mail ne morate objavljivati nigdje… samo sam imala potrebu javiti Vam se, i ispricati svoju pricu… nikome ne pricam o tome a muci me jos uvijek, neki glupi osjecaj krivnje 🙁 Hvala Bogu, dijete mi je zdravo i sretna sam mama… samo eto…
Oprostite na ovakvom dugom mailu… nadam se samo da cete ga barem procitati,jer znam da cete me shvatiti.
Hvala sto tako nesebicno pomazete svim mamama.
Veliki pozdrav
odgovor:
Draga majko, ne samo da sam pročitala već ću je i objaviti sve sa mojim komentarom…
Jako mi je žao što niste uspeli sa dojenjem ali nemojte da Vas to sputava ili da se zbog toga osećate loše. U momentu kada se sve ovo dešavalo Vi ste uradili najbolje što ste znali. Imali ste tu nesreću da su osobe koje su Vam trebale pomoći bile te koje Vam se nisu našle. Koji je njihov razlog to samo oni znaju.
Imaćete priliku sa narednim detetom popraviti stvari, a majčinstvo se ne određuje samo uspehom ili neuspehom dojenja. Mnogo toga treba da se uradi da bi se bilo dobar roditelj. Samim tim što shvatate gde su greške uradili ste mnogo na tom planu.
Zato glavu gore, ljubite, mazite i volite svoje dete nevezano za dojenje ili ne dojenje. Vi ste najbolja majka svom detetu baš takva kakva ste!
srdačan pozdrav
Tereza Miljković
Vaša savetnica za dojenje
Potrebna Vam je pomoć savetnice? Kliknite za više informacija
